Ukrajina kao Bosna

I dalje se nadamo da to nije nepopravljivo, ali kriza u Ukrajini - iako sa specifičnim razlikama - reprodukuje pakleni mehanizam koji je pokrenuo rat u Bosni i logiku koja podstiče sukobe na svim geografskim širinama. To je sukob suprotstavljenih razloga: nacionalnog integriteta i prava manjina koje žive u istoj zemlji. Suprotni razlozi, ali legitimni, sve dok ih propaganda i interesi u pitanju ne prevrnu sa semenom nacionalizma s jedne strane i separatističkih ambicija s druge strane. Dakle, osećaj pripadnosti postaje mržnja identiteta. Tako je Bosna raskomadana. Hrvatski Tuđman i srpski Milošević izvršili su ciničan uticaj na manjine u Hercegovini i Bosni koji su se naoružavali protiv pretpostavljene hegemonije muslimanske većine, sve do totalnog rata. Najzloupotrebljeniji argument je, zapravo, bila odbrana jezičkih i verskih manjina. Gde god žive Srbi, to je srpska zemlja, čuo je sebe da kaže. Posle Bosne, na red je došlo Kosovo koje je polagalo pravo na separatizam od Srbije. A Kosovo je bilo izgovor da se legitimiše aneksija Krima: tamo gde žive Rusi, to je ruska zemlja... Putin još nije prešao crvenu liniju, ali su razlozi za vojnu ofanzivu na granice Ukrajine isti. Istorija ne pomaže. Čak ni kultura, ako se samo setite da i ruska književnost ima korene u Ukrajini, kao što je Kosovo kolevka srpske nacionalne istorije. Tolstoj, koji je bio dobro upućen u ratovanje, rekao je da odluka koja od strana u sukobu se ponaša gore ne znači da odgovornost leži samo na jednoj strani. Kada mi kažu da je jedna od dve strane isključivo kriva za izbijanje nekog rata, ja se nikako ne mogu složiti. Može se priznati da se jedna od strana ponaša sa većom opakošću, ali utvrđivanje toga ko se od njih dvoje ponaša gore ne pomaže da se razjasne čak ni najneposredniji uzroci zbog kojih dolazi do tako strašne, okrutne i nehumane pojave kao što je rat.


https://www.corriere.it/editoriali/22_febbraio_09/a-kiev-storia-non-aiuta-come-bosnia-da395722-89dc-11ec-ab70-14f9e3dc0d34_amp.html