Velika četvorka ne prima više rođake sa sela

b.mitrovic
[size=16]O.....
Evropi u više brzina, krugova ili klubova, govorilo se još pre nekoliko godina, kada se tek šaputalo o mogućem izlasku Velike Britanije i izbacivanju Grčke, barem iz evrozone – prvog i najvažnijeg briselskog kruga. Od te 2015. godine pregazilo je evropski kontinent mnogo toga, a „velika četvorka” (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) zvanično je iznela plan o Evropi na više koloseka na mini samitu u Versaju početkom ovog meseca. Puštajući duha iz boce, za koga su znali da će poput sablasti uplašiti sve članice koje ih bespogovorno ne prate, Fransoa Oland je predstavljanje plana zavio u celofan brige i potrebe da se EU posveti budućnosti, a Angela Merkel je rekla da bi trebalo imati hrabrosti i dozvoliti da neke zemlje krenu napred bez obaveze da čekaju ostale.
OSVAJANjE SUVERENITETA: Svi oni koji su na osnovu njihovog tumačenja višebrizinskog koncepta pomislili da se, kada se u Briselu razmišlja o budućnosti, ne misli na njih – bili su u pravu. U Evropskoj uniji sve je jasno. Samo je javnosti bilo potrebno prevesti ovaj diplomatski jezik na jednostavan razumljiv govor u kome je rečeno da na Višegradsku četvorku – V4 (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka), i ne samo nju, u Briselu (preciznije Berlinu i Parizu) neće računati ukoliko ne uđu u dublje integracije, zajedničku evropsku politiku odbrane, ekonomije i migracija.
Za popularno nazvanu V4 grupu, koja postoji već 25 godina, ovo nije moglo da bude nikakvo iznenađenje: da ne bude zabune, razišli su se oni odavno na svim ovim pitanjima. Naravno i Rumunija, Bugarska, pa i Hrvatska, takođe su zabrinute jer i kada bi htele ono što V4 ne želi – da što više nacionalnog suvereniteta predaju u ruke evropskom jezgru – one ipak nemaju kapacitet da uhvate istu brzinu.
V4 svoju politiku već dugo vodi zahvaljujući uspostavljanju zajedničkih interesa na osnovu kojih bi mogli da grade svoju budućnost, bez obzira da li će ih zapadne članice odbaciti ili ispostaviti previsoku cenu za obnavljanje bračnih zaveta.
U koliko brzina će voziti Evropa
(Foto: Rojters/Alesandro Bijanći)
Čim je Žan Klod Junker objavio „belu knjigu” sa pet scenarija, od kojih četiri neprihvatljiva služe da podrže jedan izabrani, četiri zemlje Višegradske grupe su se izjasnile da je plan za njih neprihvatljiv. Čak je u istom trenutku sročena i zajednička deklaracija o protivljenju da zapadne članice plasiraju škart robu, ili barem robu nejednakog kvaliteta (u šta se ubraja hrana, tehnika i tekstil) na teritorije njihovih država. Rekli su da ne žele da budu kanta za smeće tvrdog jezgra istog kluba. Oni, jednostavno, tretman Zapada prema njima, bilo da se radi o robi koju im šalju ili višebrzinskoj vožnji koju im propisuju, doživljavaju kao ponižavajući tretman rođaka sa periferije, građana drugog reda.
POD NAŠIM USLOVIMA: Orban je potom rekao da je mađarska nacija u stanju pobune i da Mađarska mora ponovo da se izbori za nezavisnost i nacionalni suverenitet tako što će zaustaviti Brisel.
Poljska je, naročito posle zanemarivanja njenog protivljenja pri reizboru predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, odlučila da igra grubo u Briselu. Uz nadzor vladavine prava koji je iz Brisela pokrenut i koji u krajnjoj instanci može da dovede do toga da Poljska izgubi pravo glasa, Varšava samo pojačava tvrdokoran stav u sve čvršćem utemeljivanju zaštite nacionalnih interesa, bez obzira koliko se to ne dopadalo Briselu.
Ipak, ni u Višegradskoj grupi ne postoji potpuno jedinstvo oko toga koji stepen integracije su spremne da prihvate. Slovačka i Češka su, za razliku od Mađarske i Poljske, spremne da u više oblasti sarađuju sa Briselom, ali svakako ne po pitanju migranata. Slanjem toplo-hladnih poruka Slovačka pomalo deluje na svoju ruku, kao uostalom što i Poljska iskače naglašeno bliskim odnosom sa NATO-om. Slovački premijer Robert Fico se buni protiv dvostrukih aršina koji postoje u EU i najavljuje recipročne mere: korištenje domaće hrane i robe. Kaže da u EU ne sme biti građana drugog reda.
S druge strane, Slovačka ne želi da ostane na kraju evropskog voza i izjasnila se da bi vozila istom brzinom kao Berlin. Za sada se na ovaj stav gleda tek kao na pismo o namerama, jer je pitanje koliko brzo Bratislava može da vozi ako oko nje zemlje idu pod svojim uslovima.
RUSIJA MAJKA ILI MAĆEHA: Zajednica Velike i Višegradske četvorke je na klimavim nogama. Plan o spasu EU u više brzina može da bude samo poslednji korak koji će ih dovesti do konačnog razlaza. Ta brakorazvodna parnica možda neće biti formalizovana na sudu, ali će svako svoj život živeti na toj periferiji u odnosu na Brisel onako kako misli da treba. Ipak ni to nije dobitna kombinacija za tvrdo jezgro. Jer što je manje Evropske unije u centralnoistočnim članicama, otvara se prostor da bude više uticaja neke druge sile. A Orban često igra na Ruse. Zovu ga „mali Putin”, s njima gradi nova postrojenja nuklearke, drži lekcije Briselu zbog pritiska koji prave Makedoncima, pregovara sa Srbima, nameće se kao regionalni lider. Ako ga ostave na kraju kompozicije, on će jednostavno na poslednji vagon prikačiti svoju lokomotivu i povesti u suprotnom smeru.
U tom cepanju otkinuće se još mnoge države koje ne vide perspektivu u klubu u kome ih ne žele. U današnjem odnosu snaga, kada se još čeka definisanje stava nove američke administracije prema istočnoj Evropi i Balkanu, pa čak i celoj EU, ulozi NATO-a na zapadnoj ruskoj granici, čak i Poljska, koja ima fobiju od Rusije, može da završi u tom drugom vozu.[/size]

Svakoj od tih država je problem ili mafiokracija ili tvrdoglava nesuradnja.

ne nego je opcenito bila greska prosirenje EZ-a od 12 clanica na vise...ako se vec nekakvi geipoliticki projekti osnivali trebale su zavrsiti na tri cjeline ili makroregije..zapadna europa ili EZ...srednjoeuropska unija..i istocnoeuropska...ali jbg svabo imao racunicu drugaciju u obliku bilance ili pohlepe..

vuksadinare wrote:ne nego je opcenito bila greska prosirenje EZ-a od 12 clanica na vise...

Očita pogreška je bilo i primanje Grčke kao tada desete države članice. Sada je vidljivo da se to odnosi i na Veliku Britaniju koja je primljena 1973.

speare_shaker wrote:

vuksadinare wrote:ne nego je opcenito bila greska prosirenje EZ-a od 12 clanica na vise...

Očita pogreška je bilo i primanje Grčke kao tada desete države članice. Sada je vidljivo da se to odnosi i na Veliku Britaniju koja je primljena 1973.

....jbg..no ne mozes uspoređivati grcku i veliku britaniju s ekonomskog stajalista..u to 12-clanoj EZ jedino ej grcaka kihala..a sad kise bormes bar pola eu-a

vuksadinare wrote:

speare_shaker wrote:Očita pogreška je bilo i primanje Grčke kao tada desete države članice. Sada je vidljivo da se to odnosi i na Veliku Britaniju koja je primljena 1973.

....jbg..no ne mozes uspoređivati grcku i veliku britaniju s ekonomskog stajalista..u to 12-clanoj EZ jedino ej grcaka kihala..a sad kise bormes bar pola eu-a

Ne uspoređujem ih uopće, pogotovo ekonomski, to bi bila katastrofalna pogreška. No, Brexit je pokazao kako je primanje Britanije bila politička pogreška, ne ekonomska, jer je bila riječ o trećem najjačem gospodarstvu EU. I ponavljam, Grčka je bila deseta članica EU, nekoliko godina poslije su primljene Španjolska i Portugal. Inače se ostalima u EEZ-u vrlo brzo smučilo primanje Grčke jer je tadašnji premijer socijalist Andreas Papandreou stalno bio na jednoj strani, a svi ostali na drugoj, a odluke su se donosile konsenzusom.

Danas ja ujutro idem, kad ono ništa. Trajalo je, brat-bratu, dobrih 10 minuta.

Poslije, kao da se ništa nije ni dogodilo...

Evo, sad mi opet došlo ...

Sabina Spielrein wrote:Svakoj od tih država je problem ili mafiokracija ili tvrdoglava nesuradnja.

Osnovni problem je bio a sada je očito, da je bilo samo bitno prigrabiti tržište ostalih europskih zemalja koje bi bile gotovo u kolonijalnom statusu u odnosu ne ove stare članice. Sada to više čak niti ne glume.

catabbath wrote:

Sabina Spielrein wrote:Svakoj od tih država je problem ili mafiokracija ili tvrdoglava nesuradnja.

Osnovni problem je bio a sada je očito, da je bilo samo bitno prigrabiti tržište ostalih europskih zemalja koje bi bile gotovo u kolonijalnom statusu u odnosu ne ove stare članice. Sada to više čak niti ne glume.

Davno sam o tome govorila, suficitu Njemačke usred svjetske i europske krize.

I gubitak kolonija, pa su onda dobri i siromašni susjedi.

Eva_ wrote:I gubitak kolonija, pa su onda dobri i siromašni susjedi.

tako nekako

Eva_ wrote:I gubitak kolonija, pa su onda dobri i siromašni susjedi.

Opa, pomalo se vraćaš. Nadam se da si se pročistila od ružnih riečih.

Tekst stoji.

Regoč wrote:

Eva_ wrote:I gubitak kolonija, pa su onda dobri i siromašni susjedi.

Opa, pomalo se vraćaš. Nadam se da si se pročistila od ružnih riečih.

Malo sam te pregledal, sve je po starom.