Loši stereotipi o Srbiji se produbljuju, umesto da se menjaju

Piše: Sanja Beronja, predavač na fakultetu Sciences

Pametni, vredni, obrazovani, dinamični, odgovorni i pre svega pošteni ljudi treba da budu u prvom planu i da predstavljaju Srbiju, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

To je najbolji način da se izborimo sa negativnim stereotipima i da razvijemo državu za čiji su se opstanak naši preci pre tačno sto godina krvavo borili. Srbija je opstala pre sto godina, ali danas joj preti uništenje iznutra od mediokriteta, nerada i nepismenosti

Prošlog oktobra sam drugi put zaredom bila pozvana da držim predavanje o Srbiji studentima mastera međunarodnih odnosa u Segedinu. Reč je o grupi studenata iz raznih krajeva sveta: Francuske, Mađarske, Kazahstana, Alžira, Turske, Albanije itd.

Predavanje sam, kao i prethodnog puta, započela jednim testom: zamolila sam prisutne da mi kažu prve asocijacije kada čuju pojam „Srbi“ i „Srbija“. Rezultati su bili poražavajući: Milošević, Srebrenica, Mladić, ćevapi, Guča, Bregović, rakija, Kusturica, Đoković. Tužno je to što je reč o mladim ljudima od kojih neki nisu ni bili rođeni u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Pritom je slika, kao i svaki stereotip, vrlo pojednostavljena: protagonisti su isključivo muškarci (nijedna žena nije bila asocijacija) od kojih mnogi simbolizuju rat, a ostale asocijacije se vezuju isključivo za muziku, sport i alkohol.

Najčešća reakcija Srba na ovakve vesti je revolt i osećaj nepravde. Zašto smo i dalje tretirani kao „loši momci“ jugoslovenskog raspada? Zašto je i dalje toliko predrasuda i neznanja o nama? Vidimo i u „konkretnim“ primerima kako nas ne vole: manjak podrške svetske publike Novaku Đokoviću se delimično objašnjava i time što je Srbin. Ljudi u Srbiji, posebno oni koji ne putuju često, žive u ubeđenju da je ceo svet i dalje protiv nas. A tabloidi u Srbiji redovno plasiraju tu priču.

Valter Lipman, američki publicista i autor kultnog dela „Javno mnjenje“ iz 1922. godine, stereotip je definisao kao „sliku u glavi“ nekog događaja ili grupe ljudi. Tu sliku stvaraju kultura, obrazovanje i mediji i ona utiče na naš odnos prema stvarnom svetu.

Većina Srba bi se u ovome saglasila sa Lipmanom: slika o Srbima je stvorena putem svetskih medija i holivudske kinematografije i ne podudara se sa stvarnošću, to jest sa onim kakvi mi zaista jesmo. Svi mi koji odemo u inostranstvo se zdušno trudimo da tu sliku popravimo i objasnimo ljudima kako se Srbi ne svode samo na ratne zločince i konzumente ćevapa i rakije.

Ostatak teksta pročitajte ovdje:

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=03&dd=01&nav_id=1102520

Međutim, tu nailazimo na drugi, mnogo dublji problem: našu odgovornost u održavanju stereotipa. Naime, naš odgovor na stereotipe je svaljivanje celokupne odgovornosti na druge: strane medije, strane intelektualce, kinematografiju, domaće izdajnike. Zvuči šematizovano, ali mi nemamo dovoljno samokritičnosti i spremnosti da uperimo prst u sebe i da se zapitamo - kolika je naša odgovornost. I to je ključna reč: odgovornost. Ne mislim na odgovornost za sukobe devedesetih, prepustimo to istoričarima i drugim naučnicima. Mislim na odgovornost na svakodnevnom nivou i u okviru granica Srbije, tj. odgovornost prema državi u kojoj živimo. Srbija je zemlja u kojoj se niko ne oseća odgovornim za ono što radi. Izvor problema je uvek na drugom mestu. I to je normalno: kako možete očekivati od čoveka kome je mesečna plata 150 evra da se oseća odgovornim kada vidi da političari, koji treba da daju primer, žive bahato i ne osećaju se odgovornim? Odgovornost prvo mora da dođe odozgo. Ko odgovara za neispunjena predizborna obećanja, neispoštovane rokove, propale investicije? U Srbiji većina ljudi ulazi u političke stranke radi lične koristi, a ne radi doprinosa javnom dobru i odgovornosti prema naciji.

Sigurno zvučim jako naivno, ali verujte mi: bahatost, korupcija, lenjost i arogancija su učinile više štete slici o Srbima nego ratovi devedesetih.

O korupciji i lenjosti ne bih mnogo pričala, primeri su svakodnevni i brojni. A da to nije nov fenomen, dovoljno je pročitati „Čujte, Srbi“ od Arčibalda Rajsa: pre skoro sto godina je dao sjajan prikaz srpskog društva i naših mana i tužno je što iz toga ništa nismo naučili.

Piglet wrote:i ne podudara se sa stvarnošću, to jest sa onim kakvi mi zaista jesmo. 

a kakovi ste to vi? 

jo sun živi sa vami petnajst godin, i sve ča morin reći je rakija, pendrek, očajan modni izričaj, kafana, kultura časti, jebanje

dobar tekst

aben wrote:

Piglet wrote:i ne podudara se sa stvarnošću, to jest sa onim kakvi mi zaista jesmo. 

a kakovi ste to vi? 

jo sun živi sa vami petnajst godin, i sve ča morin reći je rakija, pendrek, očajan modni izričaj, kafana, kultura časti, jebanje

To je najveći apsurd u cijeloj priči, da njihovi susjedi imaju još gore mišljenje o njima od stranaca. Nije ni čudo da se toliko drže Rusa, budući da ideološki, civilizacijski i kulturološki se ne osjećaju dijelom Europe.

isprike na krivon adresiranju

Ali evo primera o bahatosti: često se govori kako naši teniseri ne uživaju dovoljnu podršku publike jer su iz Srbije. Na ovogodišnjem Rolan Garosu sam navijala za Anu Ivanović u polufinalu. Publika je, nažalost, bila protiv nje. Zašto? Zato što je na stadionu bilo naših navijača koji su se ponašali kao da su na fudbalskoj utakmici. Na svaki Anin poen su ustajali i urlali kao da su na derbiju. Francuska publika je u početku pozdravljala svaki Anin poen, potom je počela da se meškolji u prisustvu naših bahatih predstavnika, onda su počeli da ih opominju, da bi na kraju otvoreno navijali za Čehinju Lucie Šafarovu. Dakle, nenavijanje za Anu nema nikakve veze sa samom Anom i njenom zemljom, već je to reakcija na nekulturu i bahatost. Reći ćete mi da je reč o nevaspitanim pojedincima i da se ne može na osnovu toga izvlačiti zaključak. Potpuno se slažem i poznajem mnogo divnih i kulturnih ljudi koji sjajno predstavljaju Srbiju. Ali znate u čemu je problem? Divlji i bahati su, iako manje brojni, mnogo vidljiviji i glasniji od pitomih i kulturnih. Kada svet vidi divlje i bahate navijače, u njima se automatski aktiviraju Lipmanove „mentalne slike“ stvorene putem medija. I to onda „potvrđuje“ njihovu sliku o nama.


A evo i primera o aroganciji: iako smo verovatno najsiromašnija zemlja Balkana, mi i dalje imamo osećaj superiornosti u odnosu na komšije: na primer, Rumune, Bugare, Albance. Letos sam bila prvi put u Albaniji i u Valoni, gradu od sto hiljada stanovnika, kroz koji je prošla i naša vojska pre sto godina, imala sam priliku da razgovaram sa jednim policajcem. Čovek mi se žalio kako je proveo divnih dvadeset godina u Grčkoj, ali je morao da se vrati u Albaniju zbog krize. I onda mi kaže: „I recite vi meni, šta da ja radim u Valoni sa mesečnom platom od 300 evra?“ Meni je malo nedostajalo da ga utešim kako je to prosečna plata u Beogradu i da za nju radi većina mojih prijatelja, diplomiranih filologa, po kojekakvim kol-centrima. Navedite vi meni jedan grad od sto hiljada stanovnika u Srbiji gde je mesečna plata trista evra, a pritom je Albanija mnogo jeftinija od Srbije. Ali, za većinu nas je Albanija i dalje zemlja bunkera, ispred koje smo mi vekovima napred.

Zato što su braća Srbalji nebeski narod a svi ostali im zavide na tome,te od tuda svi ti zlobni stereotipi.

to sve važi ne samo za srbe, važi i za nas, naročito važi za crnce u sad i ostale "žrtve predrasuda i diskrimincije" i općenito svakom kom su svi drugi krivi, ali jedna stvar je duboko pogrešna: odgovornost ne može doći odozgo, ona nikad ne dolazi odozgo. Zašto? Jer oni na vlasti dolaze uvijek odozdo. Nitko ne dolazi odozgo dolje. Ljudi idu odozdo gore. Vlast je uvijek preslika naroda. Narod nikad nije preslika vlasti. E to autor ne razumije.

Stereotipi su gradjeni na osnovu necega ili????

Piglet wrote: Zašto smo i dalje tretirani kao „loši momci“ jugoslovenskog raspada?

možda zato jer su izvršili vojnu agresiju na sve susjedne države?

Jadni Srbi ....nitko ih ne vole.

RayMabus wrote:Jadni Srbi ....nitko ih ne vole.

Ooo,vratia se Šime..

Pa di san bija ?

Dobija san ban s pravom ....piše gore di me je baniralo.

NIsam uložio nikakvu žalbu. Opravdan ban.

Jedan dan bana šta je moj izum jer komunikacija je život a za 24 sata se ohladiš ( pređeš iz reaktive u analitički um ) i smanji se malo spam da drugi forumaši mogu normalno komunicirat.

Kad znam da sam u krivu od mene nećeš čuti nikavu pritužbu ...dapaće pohvale moderatoru.

Šta se tiće teme ...mislim da je Kaja sve objasnila ....i pokazat će istorija ( ova koje je prošla i ova koja će doći ) da je najveća istorijska greška Srba kao nacionalni korpus udar na Hrvate šta vuće korijene unatrag 100 godina .....tako da to vam je to.

Najveca greska Srba bila je udar na Bizant

Winter is coming wrote:Najveca greska Srba bila je udar na Bizant

Ne kužim ? NIsu Srbi razvalili BIzant. Križari , Osmanlije , unutarnje bitke ...Bizant je padao stoljećima prije nego šta su ga Turći konaćno oswojili ...al to je neka daleka povijest ....referirao sam se na owu nowiju i sadašnju situaćiju kao i buduću ...wremenski gledano.

Winter is coming wrote:Najveca greska Srba bila je udar na Bizant

je, udarali su po bizantu 500 godina ženinom p.