Francuska cici krep

Kredite agencije su već spustile ocjenu za Francusku, dok se u EU institucijama već raspravlja o potencijalnim sankcijama za ovu državu, ako krenu u realizaciju programa koji se spominju u platformi Nacionalnog fronta.


Evropska unija sprema kaznu za Francusku u slučaju pobjede radikalnih desničara, sporan ekonomski plan

Javni dug, inače, Francuska je značajno uvećala tokom pandemije kovida, kada je iz državne kase pokrivan ogromni deo troškova firmi i pojedinaca nastao zbog zaustavljanja svih aktivnosti.

Koji god bili razlozi, kasa je prazna, pa iz tog ugla fantastično zvuče obećanja da će minimalna plata iznositi dve hiljade evra bruto, da će PDV za preskupo gorivo na pumpama pasti sa 20 odsto na 5,5, da će neki u penziju ići već sa 60 godina… Vlast ističe da su predizborna obećanja ujedinjene levice i krajnje desnice, jednostavno – nerealna. Ali, Makronovi konkurenti imaju svoju računicu.

Stranka Žordana Bardele i Marin le Pen namerava da potreban novac pronađe porezom na superprofit, smanjenjem francuskog doprinosa u budžet EU, oštrom borbom protiv utaje poreza kojom se godišnje po procenama gubi oko 15 milijardi evra. Ukinuli bi i besplatno zdravstveno osiguranje za sve migrante prvih pet godina života u Francuskoj. Računaju i na prihod koji bi doneo ekonomski preporod povećanjem kupovne moći.

S druge strane, levica već u prvih petnaest dana predlaže povećanje minimalnih plata na 2.000 evra bruto i izjednačavanje punih penzija s ovom sumom. Najavljuje, kao i krajnja desnica, blokadu cena osnovnih proizvoda. Predlaže i reformu zajedničke evropske poljoprivredne politike, a ukinuo bi se i sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom i zaustavili pregovori za isti sa zemljama Južne Amerike.

U prvih sto dana levičari bi usaglasili plate s inflatornom stopom, poništili najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto, a na duže staze otvorili zatvorene medicinske ustanove u zabačenim krajevima, obezbedili đacima ručak za 1 evro, zidali 200.000 javnih stanova godišnje. U penziju bi se išlo sa 60 godina, a radna nedelja za teške poslove trajala bi samo 32 sata. U javnom prevozu, porez bi spao s 20 na 5,5 odsto.

Levičari bi novac uglavnom pronašli oporezivanjem bogatih. Predlažu i harmonizaciju evropskog poreza da bi se sprečilo odlivanje kapitala. Njihove mere su jednako preskupe kao i one koje predlaže krajnja desnica. Ali život je, kažu Francuzi, i ovako preskup, a dug, svakako, raste, pa je lakše podneti ga uz lepa obećanja, naročito ako se neka uz to još i ostvare.

DUG OMČA OKO VRATA PARIZU: Da li su predizborna obećanja francuske levice i desnice nerealna?

Francuski javni dug : Tamo negdje oko 2010 oko 60-ak posto a sad duplo. Dakle ekipa je u samo desetak godina uspila nabit tj zadužit se za duplo i sad im je javni dug 120 posto i onda tu nešto pametuju.



https://fr.wikipedia.org/wiki/Dette_publique_de_la_France

Dok ne protjeraju 5 milijuna kozojeba nema oporavka. Aj barem vojna industrija im dobro posluje

Jel vi uopće shvaćate šta se dešava u Francuskoj ?

Makron je nakon poraza na eu izborima raspustio parlament i proglasio nove izbore misleći da će tako učvrstiti vlast a onda su se na brzinu stranke KRAJNJE ljevice skupile i osnovale političku partiju s kojom sad izlaze na te izbore koji su za desetak dana i sad su krajnja ljevica i krajnja desnica među prve dvije a Makronovi liberali su treća stranka po anketama a kod Francuza ko ima najviše glasova taj dobije još hrpu mandata da može sastaviti vladu a to nije Makron i Soroševi liberali.

Soroš kad je to shvatio odma pao kreditni rejting ( tako da će se ovi sad koji osvoje vlast od ovo dvoje a to je il krajnja desnica il krajnja ljevica puno teže zaduživati kod Soroša i ekipe ) Francuske a već dužni ko Grčka pa i gore.

Kokice. 

Ljevica već u prvih petnaest dana predlaže povećanje minimalnih plata na 2.000 evra bruto i izjednačavanje punih penzija s ovom sumom. Najavljuje, kao i krajnja desnica, blokadu cena osnovnih proizvoda. Predlaže i reformu zajedničke evropske poljoprivredne politike, a ukinuo bi se i sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom i zaustavili pregovori za isti sa zemljama Južne Amerike.

U prvih sto dana levičari bi usaglasili plate s inflatornom stopom, poništili najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto, a na duže staze otvorili zatvorene medicinske ustanove u zabačenim krajevima, obezbedili đacima ručak za 1 evro, zidali 200.000 javnih stanova godišnje. U penziju bi se išlo sa 60 godina, a radna nedelja za teške poslove trajala bi samo 32 sata. U javnom prevozu, porez bi spao s 20 na 5,5 odsto.

Levičari bi novac uglavnom pronašli oporezivanjem bogatih. Predlažu i harmonizaciju evropskog poreza da bi se sprečilo odlivanje kapitala. Njihove mere su jednako preskupe kao i one koje predlaže krajnja desnica. Ali život je, kažu Francuzi, i ovako preskup, a dug, svakako, raste, pa je lakše podneti ga uz lepa obećanja, naročito ako se neka uz to još i ostvare.