Serbia News Notizie Noticias 塞爾維亞新聞 上海 セルビアのニュース חדשות סרביה

Sava centar mlađi nego 1977. godine - Kongresi sa 5.000 učesnika, dobrodošli u Beograd! (FOTO, VIDEO)



Stare estetske vrednosti originalnog Sava centra iz 1977. godine, upravo su se stopile u sveži, savremeni ambijent jednog od istinskih simbola savremenog Beograda: prepoznatljivi betonski stubovi i zidovi, zelene instalacione cevi, legendarni odmotani globus koji govori, više od hiljadu reči da je ovo parče zemljine kore deo sveta, dobili su, tek završenom graditeljskom intervencijom, dodatnu prozračnost, eleganciju i trajanje.


I to nije jedini novi kvalitet nastao u obnovi koja je trajala nepune dve godine, a kompaniju Delta holding koštala vrtoglavih 118 mil EUR: Sava centar je sada održiv, energetski efikasan i tehnološki moderan objekat, znatno uvećanog kapaciteta - za više od 5.000 učesnika.



(Foto: eKapija / Mirko Radonjić)


Predstavnici kompanije Delta Holding novinare su poveli u obilazak ovog objekta slavne prošlosti. Posle njih, u njega će, 14. novembra, ući 1.500 učesnika Međunarodnog kongresa nutricionista. Kongresno-poslovni deo je završen, a obnova Plave dvorane, sada sa čak 4.000 udobnih fotelja, planira se za sredinu iduće godine.


Potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka Delta Real Estate Angelina Nekić je potvrdila da su zaštićeni delovi eksterijera Sava centra u potpunosti očuvani, prema originalnim nacrtima arhitekte Stojana Maksimovića, dok je u enterijeru zadržana većina poznatih detalja arhitekte Aleksandra Šaletića.


- Zamenili smo fasadu po kojoj je objekat poznat i ona je sada energetski efikasna, promenjena je celokupna instalacija, a reorganizacijom prostora kongresni kapacitet Sava centra povećan sa 16 na 46 sala - kazala je ona.




(Foto: eKapija / Mirko Radonjić)


Generalna direktorka Sava centra Kristina Milinčić rekla da su rekonstrukcijom objekat funkcionalno podelili na tri dela - kongresni, poslovni i kulturni - kako bi se sve u njemu, sve vreme, odvijalo neometano.


- Kao kongresni centar, Sava centar je najveći i najmoderniji u jugoistočnoj Evropi. Uvećali smo mu kapacitet tri puta i sada imamo sale u koje može da stane više od 5.000 posetilaca - rekla je ona. - Beograd može ponovo da bude domaćin velikih međunarodnih kongresa, važnih političkih skupova, koroprativnih i događaja iz kulture. Sava centar je i poslovna zgrada, pa se na skoro 30.000 kvadratnih metara nalazi kancelarijski prostor za izdavanje A klase i moderna šoping zona.


Prema njenim rečima, Sava centar sada ima 45 kancelarija koje će se davati u najam, kao i 36 lokala.


Velikoj, Plavoj dvorani biće sačuvan izgled, ali će biti i unapređena po pitanju akustike, komfora i tehnologije, kazala je Kristina Milinčić.


Milinčić je rekla i da je Sava centar dobio "Imerssive salu", prvu u ovom delu Evrope i jednu od najvećih na svetu, u kojoj je, korišćenjem najsavremenijh tehnologija, omogućeno projektovanje digitalnih sadržaja na enterijer sale, gde se slika i zvuk emituju sa svih zidova, sa refleksijom na pod.



Immersive sala (Foto: Mirko Radonjić)


Direktorka projektovanja i izgradnje Delta Real Estate Kristina Gajić kazale je da se vodilo računa i o ozelenjavanju, pa sada unutar objekta i u njegovoj okolini ima ukupno 17.000 kvadratnih metara zelenih površina.


Istakla je da su ugrađeni i savremeni sistemi grejanja i hlađenja, štedljiva rasveta, automatsko upravljanje, kao i 912 solarnih panela na krovu ukupne snage 500 kW, što znači će Sava centar koristiti 50% energije manje nego ranije. Korišćenje obnovljivih izvora energije na godišnjem nivou uštedeće 226 tona emisije CO2.


- Sava centar će tako, prvi u regionu dobiti ekološki Breeam sertifikat - rekla je Kristina Gajić.



PKS: Mesto susreta poslovnih ljudi celog sveta


Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, rekao je da je obnova Sava centra "simbol jače Srbije, privlačne investitorima i strancima koji ovde rade i odavde posluju u čitavoj Jugoistočnoj Evropi".


- Potpuno se slažem sa idejom i filozofijom kompanije Delta Holding koja je na sebe preuzela obnovu ovog zdanja u zajednčkoj nadi da će SC sada biti mesto susreta vizionara, biznisa iz celog sveta, susreta onih koji nešto kreiraju i koji stvaraju bolji svet. Beograd, pogotovo Beograd danas, koji je postao centar ovog dela Evrope i sveta, to zaslužuje - rekao je Čadež, prenela je PKS.


Podsetio je da je Sava centar, za proteklih više od 45 godina, posetilo 10,5 miliona ljudi tokom gotovo 20.000 manifestacija, od manjih pa sve do najvećih skupova poput Samita nesvrstanih, skupštine MMF-a ili OEBS-a.


- Danas možemo da kažemo da Sava centar neće biti samo jedna zgrada već da će imati svoju funkciju u srpskoj i u ekonomiji regiona - poručio je Čadež.




https://www.ekapija.com/news/4448953/sava-centar-mladji-nego-1977-godine-kongresi-sa-5000-ucesnika-dobrodosli-u

Lokacija:

GOOGLE MAPS

Ariston subvencije 26.2 miliona eura za 300 radnika?

Da nije malo mnogo kume?

Arena Beograd, kostala 70 miliona eura.

Jedini sportski objekat na Balkanu, koji radi punom

parom.

Euroleague, koncerti, radi barem 300 ljudi indirektno.








Kompaniji „Ariston Climate Solutions d.o.o.“, sa sedištem u Svilajncu, prva tranša subvencija od od četiri miliona evra isplaćena je 21. novembra, dok će ostatak biti isplaćen do 2027. godine u još četiri tranše. Ukupna vrednost podsticaja biće 22,2 miliona evra, prema podacima Ministarstva privrede. Ovo je jedna istovremeno jedan od najvećih investicija najavljenih u tekućoj predizbornoj kampanji.

Pre toga, država je najavila i dolazak fabrike „PWO SEE“, koja će uz subvenciju od 17 miliona evra otvoriti fabrike u Čačku i Kragujevcu, a ovo preduzeće već je zaposlilo bivše radnike iz zatvorene fabrike Gorenja i time ispunilo obavezu zapošljavanja.

Ministarstvo privrede je 9. oktobra ove godine potpisalo ugovor sa kompanijom „Ariston“, u kom se navodi da će sredstva biti isplaćena kao podrška za realizaciju investiciju u pogon za proizvodnju električnih aparata za domaćinstvo u Nišu, u kom će biti zaposleno najmanje 300 radnika na neodređeno vreme.

Kompanija treba da uloži u materijalna i nematerijalna sredstva u vrednosti od najmanje 75 miliona evra do kraja 2026. godine, od čega će najmanje 25 odsto biti finansirano iz sopstvenih sredstava.

Ariston Climate Solutions će morati zaposlenima da isplaćuje zaradu najmanje za 20 odsto veću od minimalne, a u proizvodni pogon fabrike moći će da dođu na praksu učenici srednjih škola, odnosno studenti u sedište firme.

Podsticajna sredstva koja su predviđena ugovorom biće isplaćena u ukupno pet tranši, ali pod uslovom da se ispune određeni uslovi.

Prva, kao što je več pomenuto, isplaćena je, a pod uslovom da je kompanija uložila osam miliona evra u investiciju.

Druga tranša bi, kako se može videti iz ugovora, bila isplaćena naredne godine nakon što „Ariston“ dostavi dokaze da je ispunio obavezu ulaganja od 15 miliona evra i zaposlio deset novih radnika na neodređeno vreme.

Treća po redu biće isplaćena 2025. godine u iznosu od 7,2 miliona evra, nakon što kompanija uloži 28 miliona evra i zaposli novih 90 radnika na neodređeno vreme, a četvrta 2026. godine u iznosu od šest miliona evra nakon ulaganja od 24 miliona evra i zaposlenja još 100 radnika na neodređeno vreme.

Peta po redu iznosiće milion evra i na redu će biti 2027. godine, ali pod uslovom da je „Ariston“ zaposlio 100 novih radnika na neodređeno vreme i da nije smanjio dostignutu vrednost materijalnih i nematerijalnih sredstava.

Nova ekonomija je ranije pisala o dolasku fabrike Ariston Climate Solutions kada ju je predsednik Srbije Aleksandar Adem Vuchiqi najavio ali i Ministarstvo privrede skoro dve nedelje ranije.

Ariston Climate Solutions d.o.o. je registrovana 26. juna 2023. godine u Agenciji za privredne registre, sa osnovnim kapitalom od 11,7 miliona dinara.

Ariston grupa se bavi proizvodnjom električnih aparata za domaćinstvo i iako je potekla iz Italije, zvanično sedište sada ima u Holandiji.

Pored Italije, ova kompanija poseduje pogone za proizvodnju u Francuskoj, Nemačkoj, Kini, Rusiji, Vijetnamu, a u 2022. godini zapošljavala oko 10.000 radnika, saopštilo je ministarstvo.

Ariston Holding je preko svoje podružnice „Thermowatt S.P.A.“ pre četiri godine osnovao i „S.H.E. Superior Heating Elements d.o.o.“ u Svilajncu, u industrijskoj zoni “Veliko polje”.

Domaća ćerka-firma je dobila 724.959 evra kroz državne podsticaje. Te 2019. godine najavljeno je da će ona zaposliti 110 radnika i praviti grejače za najveće svetske proizvođače bele tehnike.

Firma je tada sa opštinom potpisala ugovor o iznajmljivanju hale od 4.000 kvadratnih metara u Velikom polju, ali je ugovorom bilo predviđeno da je i otkupe ukoliko budu zadovoljni proizvodnjom.

Tada je predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović rekao da će treće godine proizvodnje u fabrici izvoz dostići 30 miliona dolara, kao i da će se iz Svilajnca grejačima snabdevati sve robne marke, poput Boša, Gorenja i drugih svetskih brendova.

Kompanija u Svilajncu je te „prelomne“ treće godine proizvodnje ostvarila poslovni prihod od 3,17 miliona evra, i oko 197.000 evra profita.


https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ariston-otvara-fabriku-vec-dobio-cetiri-miliona-u-subvencijama

Tri nova strana investitora dolaze u Vojvodinu - Američki Ecor Global i belgijski Somnis Bedding ulažu 80 mil EUR u Novi Bečej, mađarski Jastreb otvara pogon u Malom Iđošu vredan 11,5 mil EUR




Izvor: eKapija  Četvrtak, 28.12.2023.  11:19

Komentari (0)

english deutsch

PODELI

Ilustracija (Foto: Shutterstock/Peteri)

U Novom Bečeju očekuje se otvaranje pogona dve kompanije – američke i belgijske, dok će u Malom Iđošu investirati mađarska kompanija.


Kako je pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić rekao, reč je o američkoj kompaniji Ecor Global, koja se bavi proizvodnjom ekoloških ploča od poljoprivrednih ostataka, a izgradnja pogona podrazumeva ulaganje vredno više od 70 mil EUR i najmanje 100 novih radnih mesta.


Belgijska kompanija Somnis Bedding, koja se bavi proizvodnjom dušeka, investiraće preko 10 mil EUR, a samo u prvoj fazi očekuje se zapošljavanje 120 radnika, dok je u Malom Iđošu najavljena izgradnja pogona za proizvodnju elektroda kompanije Jastreb, koja će uložiti 11,5 mil EUR i otvoriti 140 novih radnih mesta.


Sofić je uručio ugovore o sufinansiranju investicionih projekata u industrijsko-poslovnim zonama, u vrednosti od 230 miliona dinara, predstavnicima opština Mali Iđoš i Novi Bečej.


Ukupna vrednost investicija iznosi oko 288 miliona dinara, a Pokrajinska vlada opredelila je sredstva za prva dva projekta u dve lokalne samouprave, dok je u planu potpisivanje ugovora za još četiri projekta u tri lokalne samouprave.


- Mera podrške za investicione projekte u industrijsko-poslovnim zonama donela je znatne rezultate kada govorimo o stvaranju zdravog poslovnog ambijenta za privlačenje domaćih i stranih investicija, a najvažnije je otvaranje novih radnih mesta - poručio je Sofić.


Prema rečima sekretara Sofića, komisija za vrednovanje projekata izabrala je šest projekata i preuzela realizaciju javne nabavke za izvođače radova.


- Zbog rokova u postupku javne nabavke završen je deo nabavki i danas potpisujemo trojne ugovore sa izvođačima i predstavnicima opština Novi Bečej i Mali Iđoš, a u narednom periodu očekuje nas potpisivanje ugovora za dva projekta u Temerinu i po jedan u Rumi i Zrenjaninu - kazao je Sofić.


Opredeljena sredstva usmerena su za infrastrukturno opremanje radne zone u Malom Iđošu i izgradnju dela saobraćajnice u industrijskoj zoni Izlaz u Novom Bečeju.


https://www.ekapija.com/news/4511786/tri-nova-strana-investitora-dolaze-u-vojvodinu-americki-ecor-global-i-belgijski

Indjija, Ruma, Pazove, Simanovci, zamrznuti investicije.

Njima je kajmak bio pod Zutima a Nenad Canak tvrdio da

ih je potkradaju.

Beograd je tada cinio 60% Srpske ekonomije.

Ona sirotinja, sto nema nista, nije se oglasavala.

Ako su predstavnici nekih Opstina sposobniji da urade

teren, dozvole i slicno, ne znaci da i drugima ne treba

pomoci.

Guranje tih investicija u gore navedene Opstine, jeste

nastavak politike Zutih i svadjanje sa logikom.

Onda se pita zasto pobegose sa Juga u Sloveniju da voze

kamion.

Ci vuole sempre testa.

Sava centar smo izgradili i mi Hrvati dok smo još svi bili u istoj državi.

Poslije ste se vi Srbi samo odjednom sjetili i istjerali nas iz Jugoslavije.

Sad se odjednom hvalite s tim, kao da je to sve samo vaše.

Kome se radi nek radi. Kad vidiš da se netko raduje šta će se otvorit tvornice u kojoj će stoka sitnog zuba radit za male plače to je samo znak koliko je u toj državi loše.

Prosao sam Zemunom skoro.

Medicina Rada, Zemun, cekaonica.

Snimam okolo, gledaju oni mene, ja gledam njih, prodje vreme, mirni neki ljudi, nismo iz iste price, svako vidi stranca
i to je tako.

Dole Psihijatrija, neki dvoje udjose na vrate, pita ona
njega, kako je Psihijatriji, jebe im se, hrane ih drugi i
zajebavaju one, koje je zivot pregazio.

Lepa zgrada, stara, ali se raspada.

Sve okolo se raspada.

Oni cute, ne kazu nista.

Davali su u podrsku tim Radikalima 30 godina.

Sta su im dali?

Moze TITO da kaze.

Nista.

Verovatno to po onoj, ko je najvise uz mene, dobije nista

a onima koji ne glasaju, saljem 10.000 dinara da umotaju

neki dzoint.


Da ih pitas, jel ste bili uvek uz njih, reci ce,"Jesmo".

Sta su vam dali?

"Nista".

Hvala.

Issuse raspeti...

https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/507267/aleksandar-Suljo-mladi-studenti-aktivisti-zecevi.html#google_vignette

Počela gradnja fabrike Muehlbauer u Staroj Pazovi, investicija vredna 29,5 mil EUR - Pogon za sklapanje baterija i gorivnih ćelija za električna vozila startuje 2025.

Izvor: eKapija  Četvrtak, 01.02.2024.  11:29

Komentari (0)

english deutsch

PODELI



Ilustracija (Foto: Shutterstock/Cavan-Images)

Kompanija Muehlbauer Group počela je izgradnju fabrike u Staroj Pazovi. Nova fabrika, koja će se baviti razvijanjem i sklapanjem baterija i gorivnih ćelija za električna vozila, nalaziće se u severnom delu Istočne radne zone u Staroj Pazovi.


Kako je ranije najavljeno, vrednost investicije u novu fabriku Muehlbauer Automation iznosi 29,5 mi EUR, a fabrika bi do kraja 2025. godine trebalo da zaposli 150 novih radnika.


Planirana je proizvodnja mašina za proizvodnju baterija i gorivih ćelija, ali i kompletnih proizvodnih linija.


Tehnološki proces se zasniva na sklapanju i montaži pojedinih delova (modula) u jednu kompletnu proizvodnu liniju, manuelnim radom zaposlenih uz korišćenje samo ručnog alata.


Nova fabrika biće izgrađena na površini od 12.000 m2 u tri etaže. Predviđenom dinamikom radova u planu je da objekat bude gotov početkom 2025. godine.


Milbauer grupa osnovana je 1981. godine u nemačkoj saveznoj državi Bavarskoj i od tada je izrasla u vodećeg globalnog proizvođača u sektoru bezbednosti sa 35 proizvodnih i servisnih lokacija širom sveta.


Milbauer u Srbiji posluje više od 15 godina.


Kamen temeljac položili su predsednik Srbije Aleksandar Adem Vuchiqi, predsednik kompanije Milbauer holding Jozef Milbauer i ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.


Mapa: Parcela na kojoj će biti izgrađena fabrika Muehlbauer Automation doo Stara Pazova



https://www.ekapija.com/news/4556297/pocela-gradnja-fabrike-muehlbauer-u-staroj-pazovi-investicija-vredna-295-mil-eur

U planu rekonstrukcija Muzeja vazduhoplovstva - Raspisan tender za izradu procene investicije

Izvor: eKapija  Četvrtak, 01.02.2024.  10:05





Aerodrom Nikola Tesla raspisao je tender za izradu elaborata procene investicionog ulaganja u Muzej vazduhoplovstva. U planu je da se ovaj muzej rekonstruiše po ugedu na slične muzeje u svetu.


Za objekat Muzeja vazduhoplovstva potrebno je izraditi elaborat postojećeg stanja (za ceo objekat od oko 10.500 m²) i procenu investicionog ulaganja, kako bi se, kako se navodi, objekat muzeja rekonstruisao, podigla mu se funkcionalna osposobljenost i time obezbedio moderan i konkurentan muzej u region.


Objekat, kako se dodaje, ostaje u istim gabaritima, sa sačuvanim vizuelnim identitetom i arhitektonskim rešenjem.


Zadatak je moguće podeliti u dve faze izrade na analizu postojećeg stanja i izradu prostorno programske studije i predlog procene investicionog ulaganja.


Inače izgradnja ovog objekta je započela 1975. godine, ali usled finansijskih i tehničkih problema, završena je tek 1989. godine. Objekat muzeja vazduhoplovstva raspolaže površinom od oko 6.000 m² izložbenog prostora i 4.500 m² prostora za depoe, radionice, administrativni deo.


Rok za prijavu na tender je 19. februar, a detalje pogledajte OVDE.



https://www.ekapija.com/news/4556148/u-planu-rekonstrukcija-muzeja-vazduhoplovstva-raspisan-tender-za-izradu-procene-investicije

BIZ / SRBIJA24






Ilustracija: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Kompanija JFE Shoji Serbia registrovana na Novom Beogradu, podnela je zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju kompleksa za proizvodnju metalnih delova za elektromotore u Inđiji.

Predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak, najavio je da će kamen temeljac za novu japansku investiciju u Inđiji biti postavljen 18. marta, prenose lokalni mediji. Gak je rekao da je u pitanju kompanija koja radi u oblasti autoindustrije, da će, u prvoj fazi, biti otvoreno 200 radnih mesta, piše eKapija.

Mediji prenose i da ova kompanija proizvodi rotore i elektro motore (brisače i podizače) za najveće brendove za auto-industriju, kao i da sarađuju sa japanskim kompanijama Toyo Tires i Nidec, koje već posluju u Srbiji.

Ranije je objavljeno da je vrednost ove investicije 40 miliona evra.

Na sajtu APR se može videti da je ova firma u Srbiji osnovana u junu prošle godine, sa pretežnom delatnošću kovanje, presovanje, štancovanje i valjanje metala i metalurgija praha, kao i da je u vlasništvu japanske JFE Shoji Corporation.



https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/u-martu-pocinje-gradnja-fabrike-poznati-detalji-nove-japanske-investicije-u-srbiji-2472925

Air Serbia could announce Miami launch “by year’s-end”




The Serbian Ambassador to the United States, Marko Djurić, has said the country’s national carrier could announce the introduction of nonstop flights between Belgrade and Miami by the end of the year, noting the service would be a “game changer for the region that has no nonstop flights to Miami”. The comments were made last week during talks between the Embassy and the Miami-Dade Beacon Council, the Miami-Dade County International Trade Consortium, and the Port of Miami. Mr Djurić noted the country was considering the opening of its third General Consulate in the United States in Miami due to the large Serbian diaspora in Florida, alongside existing ones in New York City and Chicago, with both cities served by Air Serbia.


The Serbian flag carrier has made no secret it plans to introduce its third destination in North America in 2025 but has said it is evaluating the launch of either Miami or Toronto. However, in a further sign it is leaning towards the city in Florida, Serbia’s President, Aleksandar Adem Vuchiqi, said in an interview this week that flights to Miami would be launched soon. Located in South Florida, Miami is the second-most visited city in the United States after New York City with over 26.5 million visitors in 2022. It is also considered the US gateway to the Caribbean and South America and is the home to the world’s largest passenger seaport.


Commenting on its future expansion in North America, Air Serbia’s CEO, Jiri Marek, said late last year, “There is always competition if the next destination [in North America] will be Toronto or Miami. Toronto has a large diaspora, but also high seasonality. Miami, on the other hand, is a year-round destination. Our partner, American Airlines, has a large hub at Miami Airport. Both destinations are similar in terms of profitability, but we have not made a final decision yet”. This year, Air Serbia plans to expand its long-haul operations with the addition of Shanghai and Guangzhou to its network and has secured the lease of an additional two wide-body aircraft, complementing the two A330-200 jets it already has in service.



https://www.exyuaviation.com/2024/02/air-serbia-could-announce-miami-launch.html?m=1#google_vignette





Otprilike, najavimo USA, pa uvedemo za Kinu.

Ako bi najavili Kinu, bilo bi politickih pritisaka.

Ovako ih vozis malo.

Continental planira novu investiciju od najmanje 150 mil EUR i zapošljavanje još 1.500 radnika

Izvor: eKapija  Subota, 10.02.2024.  10:44



Komentari (0)

PODELI

(Foto: Shutterstock/nitpicker)

Samo godinu dana nakon otvaranjе Kontinеtala (Continental) u Novom Sadu koji zapošljava 1.900 radnika, u planu je nova invеsticija Kontinentala od najmanjе 150 mil EUR, kao i zapošljavanje još 1.500 radnika, najavio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić. Da Kontinental planira dalje širenje poslovanja i investiranje u Novom Sadu moglo se naslutiti i na osnovu Đurićeve najave na ovu temu od pre oko mesec dana, ali tada on nije precizno naveo visinu nove investicije niti koliko će biti novih radnih mesta, već samo to da je Kontinental nеposrеdno porеd vеć izgrađеnе fabrikе, kupio dodatnе površinе zеmljišta radi budućеg planiranog proširеnja.


Đurić je na svom instagram nalogu, govoreći o Kontinentalu, naveo i da su naši inžеnjеri iz Kontinеntalovog istraživačko-razvojnog cеntra u Novom Sadu razvili autonomni kamion, koji sе vozi bеz vozača i ima nivo čеtiri autonomnosti.


- Naši istraživači su dеo mеđunarodnog tima ovе globalnе kompanijе koji jе radio na razvoju ovog rеšеnja. Ova inovacija jе potvrda da Novi Sad igra ključnu ulogu u budućnosti automobilskе industrijе. Novi Sad sе nеprеstano razvija, zapošljava novе kadrovе i ostvarujе tеhnološkе inovacijе kojе ćе nas pozicionirati kao lidеra u ovom svе važnijеm sеktoru - istakao je Đurić.


https://www.ekapija.com/news/4568768/continental-planira-novu-investiciju-od-najmanje-150-mil-eur-i-zaposljavanje-jos

Nemački maloprodajni lanac Mix Markt otvara prve supermarkete u Srbiji

Izvor: Retail Serbia  Subota, 10.02.2024.  11:40

Komentari (0)

PODELI




Ilustracija (Foto: hxdyl/shutterstock.com)

Međunarodni maloprodajni lanac Mix Markt dolazi na srpsko tržište. Ova kompanija uskoro otvara prve supermarkete i zvanično ulazi na srpsko maloprodajno tržište, prenosi portal Retail Serbia.


Kako se ističe, uskoro će biti poznate i lokacije prvih supermarketa Mix Markt u Srbiji.


Mix Markt nudi širok asortiman prehrambenih proizvoda iz Rusije, Nemačke, Poljske, Belorusije, Ukrajine, Turske, Balkana... Pored velikog izbora kvalitetnih proizvoda, Mix Markt nudi i neprehrambeni asortiman.


Kako se navodi, ova kompanija nastavlja širenje i u regionu otvaranjem devetog po redu supermarketa u Crnoj Gori.


Mix Markt trenutno posluje na više od 350 lokacija širom Evrope. Pored Crne Gore, Mix Markt objekti u regionu su prisutni i u Bugarskoj i Grčkoj.


Prvi Mix Markt otvoren je 1997. godine. Najveći partner trgovačkog lanca je Monolith grupa.


Podsetimo, dolazak na srpsko tržište najavljivan je još pre nekoliko godina.



https://www.ekapija.com/news/4568773/nemacki-maloprodajni-lanac-mix-markt-otvara-prve-supermarkete-u-srbiji

[size=32]Država počela izradu prve liste deficitarnih zanimanja u Srbiji - Popunjavaće ih strani radnici?[/size]
Izvor: Forbes Srbija  Petak, 09.02.2024.  10:53
Komentari (1)

• deutsch
  
  

PODELI

Ilustracija (Foto: sylv1rob1/shutterstock.com)
Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Za razliku od sličnih dokumenata koja se usaglašavaju svake godine kako bi se na osnovu njih formulisala obrazovna politika, namena ovog spiska, kolokvijano rečeno, biće - gašenje požara.

Potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja predviđa Zakon o zapošljavanju stranaca. Strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije, neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Vlada može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile od pribavljanja saglasnosti, u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta - stoji u članu 11 Zakona o strancima.

Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da nekim zanimanjima više ne manjka kadrova, pa bi stranci mogli da ugroze posao domaćim radnicima, Vlada ih može "izbrisati" sa liste deficitarnih.

- Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada - precizira član 24 istog zakona.

Posao na utvrđivanju pozicija koje ne možemo da popunimo domaćim kadrom, upravo je počeo. Kako Forbes Srbija saznaje, prva sednica radne grupe zadužene za izradu liste, održana je u sredu, u Palati Srbija.


Da stranci ne naprave gužvu

- Cilj je da se precizno definišu zanimanja koja nedostaju - kaže za Forbes Srbija Jelena Mićić, jedan od članova ispred organizacije GIZ.

- Tako se liberalizacijom radnog angažovanja stranaca neće napraviti gužva na tržištu rada. Ovo je tek početak procesa, koji će biti detaljan. Kada uz doprinos svih nadležnih institucija i istraživača dođemo do te liste, nju će usvajati Vlada Srbije.

Na ovom poslu su predstavnici svih državnih, pa i privrednih, organizacija koje raspolažu potrebnim podacima. Tu su ministarstva rada, prosvete, privrede, Privredna komora Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za statistiku, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Unije poslodavaca.

- Na osnovu ukrštanja svih podataka doći ćemo do liste od 50 do 110 od oko 400 zanimanja. Sledeći korak će biti organizovanje fokus grupa u kojima će biti predstavnici kompanija. To će biti svojevrstan test, da li su prava zanimanja identifikovana, da li smo neko prevideli - dodaje Jelena Mićić.

Analiza će pokazati koliko pozicija se već popunjava angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. Potrebe, ali malo dugoročnije se i sada usaglašavaju prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u određene obrazovne profile.

- Treba istražiti potrebe tršišta. Pitanje je kako je moguće zadovoljiti zahteve tržišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem, ali su to procesi koji traju određeno vreme - kaže Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.

I upravo je tu razlika između ove liste i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine, a čiji je zadatak da obrazovanje prati potrebe privrede. Jedna od dilema bi tako mogla da bude pitanje obrazovanja vozača. Saobraćajnih škola u Srbiji ima, ali obučenih vozača - ne. Mnogi su u inostranstvu. Tako da analiza iz ugla zapošljavanja stranaca i kreiranja obrazovne politike ne bi možda išla u istom smeru.

- Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi - kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.

- Ova lista će biti tu da brzo reši potrebe poslodavaca. Ključna razlika je što za te profile, NSZ neće morati da izdaje odobrenje. Za dugoročnu viziju je potrebno sagledati i druge stvari.

Još nije izvesno koliko će se često ova lista proveravati. Postoji mogućnost da se to radi svake godine ili – svake treće.


Nema ni kuvara, ni doktora

Jedno ranije istraživanje Unije poslodavaca, pokazalo je da se broj privrednih sektora u kojima se javlja deficit stručnih kadrova neprekidno povećava. Najveću potrebu za novim kadrovima ima sektor trgovine i to su zanimanja u oblasti prodaje, komercijale, marketinga.


Baš kao i sektor informacionih tehnologija - nedostaju programeri, a posebno oni za mobilne aplikacije. Traže se i arhitekte velikih baza podataka i generalno posmatrano u ovom sektoru najtraženiji su inženjeri elektrotehnike.

U sektoru uslužnih delatnosti nedostaju ugostiteljski radnici - konobari i kuvari, pomoćno osoblje u kuhinji, pomoćno osoblje u hotelima. U sektoru građevinske industrije gotovo sva zanatska zanimanja, ali i građevinski inženjeri. U sektoru saobraćaja i transporta nedostaju vozači, u tekstilu skoro sve zanatlije.

Takva je situacija i u drvnoj industriji kao i u delatnostima koje su iz oblasti metalske proizvodnje, gde nedostaju i mašinski inženjeri. Nema dovoljno ni auto-mehaničara, auto-električara.

U zdravstvu nema doktora anesteziologa, kardiologa, pedijatara I skoro da nema ni - kraja nabrajanju.


Liste u Nemačkoj i Austriji

Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine. Na osnovu liste poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije.

Primera radi, u Nemačkoj deficitarna su zanimanja u IT sektoru i prema dostupnim podacima nedostaje im 149.000 radnika u tom sektoru. Deficit postoji i u zdravstvu gde je otvoreno 37.000 pozicija. Nedostaju i inženjeri, naučnici, stručnjaci za zaštitu životne sredine, razne vrste zanatlija, kao i zaposleni u transportu. Sredinom prošle godine lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj je značajno povećana - sa 148 na 200.

U Austriji je prošle godine na listi bilo 98 zanimanja na saveznom nivou (i 197 na pokrajinskom). Kao i u Nemačkoj velika je potražnja za različitim vrstama zanatlija, ali i za lekarima, IT stručnjacima, inženjerima elektrotehnike i raznim drugim profilima za koje je potrebno visoko obrazovanje.




https://www.ekapija.com/news/4567361/drzava-pocela-izradu-prve-liste-deficitarnih-zanimanja-u-srbiji-popunjavace-ih-strani



Sistem koji ne funkcionise.


Skolovali za druge, narod placa.


Uvedes obavezan broj godina da odradi


u zemlji ili vojska da istrenira i popuni rupe.

[size=32]Ovako će izgledati prvi srpski restoran iz čuvenog lanca Džejmija Olivera - "Jamie's Italian" otvara se u aprilu (FOTO)[/size]
[size=50]Izvor: eKapija  Četvrtak, [/size]


[size=50]22.02.2024.  13:51[/size]


[size=50]Komentari (0)[/size]




[size=50]PODELI

[size=50](Foto: Soho Architecture / Jelena Stanojević)[/size]
Početkom aprila Beograd će biti bogatiji za još jedan hedonistički kutak i to onaj koji privlači veliku pažnju od trenutka kada je najavljen. U pitanju je prvi srpski restoran iz čuvenog lanca Džejmija Olivera -"Jamie's Italian".

Nalaziće se u Beogradu na vodi, u Hercegovačkoj 14, a prostiraće se na 400 kvadratnih metara. Projektovano je i 250 m² terase.

Za ideju da se kuhinja poznatog kuvara implementira u lokalnom kontekstu kroz restoran italijanske kuhinje bili su zaduženi master arhitekture Jelena Stanojević (Soho Architecture), koja potpisuje enterijer svih "Kafeterija", i tim ugostitelja iz Beograda koji zastupa JO Brend. Prilika za rad na projektu enterijera "Jamie's Italian" restorana došla je kao rezultat njihove dugogodišnje saradnje od 2013. godine, kada su kao grupa svršenih diplomaca sarađivali na pokretanju brenda pomenutog lanca kafeterija.

[size=50](Foto: Soho Architecture / Jelena Stanojević)[/size]

- "Jamie's Italian" je moderan koncept italijanskog restoran, pa je je najveći izazov bio približiti brend lokalnom gostu, koji italijanski restoran precipira kroz toplinu i gostoljubivost klasičane italijanske tratorije. Stoga smo kroz pažljivu upotrebu toplih boja, materijala i tekstura težili spajanju italijanskog stila s našim balkanskim temperamentom. Tople zemljane boje poput smeđe, terakote, maslinasto zelene i nijanse peska ne samo što garantuju osećaj udobnosti i elegancije, već doprinose i stvaranju prijatne atmosfere i naglašavaju prirodni šarm prostora. Iz istog razloga smo birali prirodne materijale: drvo, kamen, kožu, dok smo istovremeno izbegavali oštre linije, stvarajući tako mekši, fluidniji i udobniji prostor - kaže Jelena Stanojević.

Kada je reč o tekstilu, odabrane su koloritne, meke, prirodne tkanine koje šarom donose duh juga i Mediterana. Ukrasne biljke dodaju svežinu i živopisnost prostoru, a istovremeno evociraju italijanske bašte i terase. Velika pažna posvećena je i osvetljenju, pa restoran pruža različite ambijente tokom dana i noći.

Jelena Stanojević navodi da su se zahtevi tima planetarno poznatog kuvara pre svega odnosili na poštovanje visokih standarda u pogledu projektovanja prostorija koje služe za pripremu hrane, gde je i najmanji deo prostora pažljivo isplaniran:

- Mogućnost improvizacije ovde ne postoji i sva pravila moraju biti ispoštovana. Sa druge strane, ako govorimo o dizajnu prostora za goste, osnovni zahtev je bio stvaranje jedinstvenog ambijenta koji odražava identitet brenda uz visok nivo funkcionalnosti i udobnosti za posetioce.

[size=50](Foto: Soho Architecture / Jelena Stanojević)[/size]
[/size]



https://www.ekapija.com/news/4582866/ovako-ce-izgledati-prvi-srpski-restoran-iz-cuvenog-lanca-dzejmija-olivera-jamies