Opasne ambicije

Erdoganova spoljna politika definisala je osu Albanija - Kosovo - BiH - Sandžak kao svoju interesnu sferu

Pokušaj državnog udara u Turskoj je u zemljama Zapadnog Balkana  ozbiljno shvaćen, s obzirom na politički i ekonomski uticaj koji u  regionu ima ova država na raskršću svih globalnih kriza koje trenutno potresaju svet - od bliskoistočne do migrantske.

Analitičari uglavnom ocenjuju da će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan iz pokušaja državnog udara, makar kratkoročno, izaći jači nego što je bio i, samim tim, i mnogo ambiciozniji.

Prema mišljenju nekadašnjeg novinara i diplomate Zlatka Dizdarevića, i dosadašnja Erdoganova ambicija u vezi sa Balkanom je bila "prilično opasna, s obzirom na to kako se čitala u raznim krugovima na Balkanu, uključujući prije svega Bosnu i Hercegovinu, ali i Albaniju i Kosovo".

"On i njegova spoljna politika su, uostalom, izdefinisali tu osu i liniju Albanija – Kosovo – BiH – Sandžak kao svoju interesnu sferu, dugoročno. Bez obzira ko je ovo izveo i kako je ovo izveo, mislim da će od te njegove dodatne sile, Balkan zaboleti glava", ističe Dizdarević.

Foto: AP, Redžep Tajip Erdogan, Dragan Čović i Bakir Izetbegović

Čim se Turska pridigne, nastaviće tamo gde je stala, a zbog činjenice da je sada snaga njenog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana veća, mnogo će značiti i to ko je stao na njegovu stranu, ocenjuje politički i ekonomski analitičar Mirza Hajrić.

Bezrezervnom podrškom Erdoganu BiH, odnosno politički vrh u Sarajevu je pokazao koliki je uticaj Turske, ali i kakvi su lični odnosi s Erdoganom, što je u prvom redu, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović demonstrirao nakon pokušaja vojnog puča u toj zemlji.

"Moja poruka je, pre svega, mom bratu Erdoganu da ima snažnu podršku ovde među nama u BiH. Turskom narodu, da brani svoju slobodu, demokratiju, svoje pravo na izbor, svoj uspešan put. Da bude uz svog predsednika, da bude uz ovu uspešnu garnituru koja podiže Tursku na mesto koje joj u svetu pripada", poručio je Izetbegović.

Turska jeste mnogo pomogla u zaštiti kulturne baštine u BiH, te izgradnji brojnih spomenika kulture srušenih tokom rata poput Starog mosta u Mostaru ili Ferhadije džamije u Banjaluci.

Foto: AP, Redžep Tajip Erdogan i Edi Rama

Međutim, investicije ne prate dobre prijateljske i političke odnose, podseća direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane Zijad Bećirović.

"Iako se ona najviše zalaže za BiH, njene su investicije bile mnogo veće u Srbiji, što govori da taj emotivni pristup koji neki gaje zbog kulturoloških, verskih ili istorijskih okolnosti ne prate investicije", ocenjuje Bećirović.

I iz Crne Gore stigla je podrška Erdoganu, posebno od Islamske zajednice i gotovo svih političkih partija koje okupljaju građane islamske veroispovjesti, a reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić naglašava da je saradnja sa Turskom uticala da u Crnoj Gori nema značajnijih pojava ekstremizma:

"Mislim da je velika podrška Turske, Islamskoj zajednici u Crnoj Gori, doprinela da se radikalizam koji je možda prisutniji u nekim drugim islamskim zajednicama u okruženju – u Crnoj Gori ne bude tako jak i uticajan. Uvek nam je Turska sugerisala da treba da se čuvamo bilo kakvih ekstremnih devijacija. Tako da je njihova pomoć koja je bila konstantna u zadnjih nekoliko godina, dala to da Crna Gora nema, ili vrlo malo ima ljudi koji idu nekim ekstremnim putevima", kaže reis Fejzić.

Foto: AP, Redžep Tajip Erdogan i Hašim Tači

Uticaj Turske upravo je vidljiv u islamskoj zajednici, te Bošnjačkoj stranci, napominje profesor Šerbo Rastoder, što, kako kaže, ne mora biti ništa loše, ali može biti problematično što te institucije u velikoj meri instrumentalizuju aktivnosti turske države prikazujući ih kao svoje.

"Time na neki način stvaraju atmosferu političkog opredeljivanja za i protiv. To što se desilo u Turskoj je unutrašnja stvar te države i svako ko je dobronameran prema toj državi očekuje da će to biti prevaziđeno i da će tamo pobediti demokratija, volja naroda, stabilnost i mir jer je to u interesu svih nas. A slanje poruka podrške ili agitovanje za jednu ili drugu stranu bez obzira odakle dolazi, mislim da nije dobra politika, iz razloga što ona dovodi do neke vrste podele unutar populacije koja Tursku smatra bliskom državom", ocenjuje Rastoder. 

Kada je u pitanju Srbija, osnovni problem u odnosima sa Turskom je Kosovo, kaže za RSE Aleksandra Joksimović iz beogradskog Centra za spoljnu politiku.

Turska je među prvim zemljama, početkom 2008. godine priznala Kosovo, a kada je pre nešto manje od tri godine Redžep Tajip Erdogan, tada u ulozi premijera, izjavio u Prizrenu 2013. godine da je Turska Kosovo i Kosovo Turska, izbio je diplomatski skandal.

Foto: Reuters, Redžep Tajip Erdogan

Turska je do sada na Kosovu gradila autoputeve, obnavljala džamije, ulagala u obrazovanje, ali i pružala veliku i jasnu političku podršku kosovskim vlastima. Turska je zemlja sa najvećim direktnim stranim investicijama na Kosovu - tokom 2014. godine više od 290 miliona eura.

Međutim, Mahir Jagdžilar, lider najveće turske partije na Kosovu, KDTP (Kosova Demokratik Türk Partisi), u razgovoru za RSE navodi da je turska prisutnost na Kosovu važna pre svega zbog dugogodišnjih istorijskih, kulturnih i porodičnih veza.

Zbog "posebne veze" između Kosova i Turske, ovakva prisutnost Turske na Kosovu treba da se shvati normalno, kaže on.

"S druge strane, kao i svaka država na svetu po principu globalizacije, oni žele da se prošire, i da šire svoju ekonomsku moć i da otvore nove trgovinske veze. U tom smislu, Kosovo kao jedno značajno mesto na Balkanu, bilo je povod interesovanja Republike Turske sa svim privrednim mogućnostima", navodi Jagdžilar. 

Foto: Reuters, Redžep Tajip Erdogan na proslavi 563. godišnjice otomanskog osvajanja Konstantinopolja

Odnose Turske i Srbije odnosno Balkana, najplastičnije je objasnio svojvremeno bivši premijer Turske Ahmet Davutoglu koji je rekao: "Balkan je za nas bio jedna ukusna čorba, sastavljena od različitih nacionalnosti i vera".

Alekasandra Joksimović podseća na ulogu Turske u pokušaju da se poboljšaju odnosi Srbije i bošnjačkog naroda u BiH:

"U okviru te trilaterale je razgovarano o Rezoluciji o Srebrenici koja je svojevremeno usvojena u Parlamentu Republike Srbije", navela je Joksimović.

Zbog interesa na Balkanu Turska je optuživana za neoosmanizam. Ali, to je prejaka kvalifikacija, smatra Aleksandra Joksimović i podseća da je Turska pokušala da posreduje u pomirenju podeljene islamske zajednice u Srbiji, jer je njen interes da ona govori jednim jezikom. Taj pokušaj nije uspeo.

Ni nivo ekonomske pomoći Sandžaku, delu Srbije gde živi najveći broj muslimana, nije značajan, smatra Aleksandra Joksimović.

Ipak, ambasador Turske u Beogradu Mehmet Kemal Bozaj izjavio je nedavno da su odnosi između Turske i Srbije dobri, naročito na polju ekonomije.

"Imamo veliku investiciju u Nišu, otvorićemo fabriku u kojoj će raditi 2000 ljudi. Postoji još jedna investicija - fabrika u Vladičinom Hanu za 500 radnika", rekao je on. 

I u Hrvatskoj posluje dvadesetak turskih tvrtki, banaka i investicijskih fondova, a najviše je turskih investicija u turističkom sektoru na Jadranu.

Foto: Fonet/AP, Redžep Tajip Erdogan i Kolinda Grabar Kitarović

Takođe, Hrvatska daje potporu Turskoj u njenim pregovorima o članstvu u Europskoj uniji, zajedno su u NATO-u, a surađivale su i u migrantskoj krizi.

Međutim, posebo su surađivale, komentira stručnjak za međunarodnu sigurnost i geopolitiku Vlatko Cvrtila, u pogledu Bosne i Hercegovine.

"Od međunarodnog priznanja Republike Hrvatske od strane Republike Turske razvijali su se otvoreni odnosi koji su pre svega bili vezani uz regiju, odnosno Bosnu i Hercegovinu. Republika Turska je u mnogo čemu pripomogla razrješenju situacije u Bosni i Hercegovini", navodi Cvrtila.

Nedavna poseta predsednika Erdogana Hrvatskoj, podseća Cvrtila, bio je u kontekstu obeležavanja stogodišnjice priznavanja islama kao verske zajednice u Hrvatskoj, što je bio velik događaj za Republiku Hrvatsku.

"Njegova poseta je pokazala u kojoj meri će on kao predsednik nastojati da se turske veze sa Hrvatskom prodube, pre svega one ekonomske, jer sve što je on rekao tokom posete, ali i kasnije kroz delovanje njihove ambasade i centra koji je osnovan u Zagrebu ide u prilog tome da dve države žele i nastoje produbljivati te odnose. Tu postoji veliki potencijal – kroz investiranje turskih kompanija u Hrvatsku i izvoz hrvatskih proizvoda na tursko tržište", zaključuje Cvrtila.

epikur37 wrote:Rusija i Turska imaju dosta prostora za dogovor, problem je neuravnoteženi Erdogan, doduše to je problem ali i njegova slabost koju stabilni ruski medo iz Moskve uvijek uračuna.

vuksadinare wrote:......evo nam 'geostartega' kojem ni lošo nije do koljena...

chater wrote:

epikur37 wrote:Rusija i Turska imaju dosta prostora za dogovor, problem je neuravnoteženi Erdogan, doduše to je problem ali i njegova slabost koju stabilni ruski medo iz Moskve uvijek uračuna.

hrvati su uglavnom u sklopu turske politike na balkanu, tako, da, videcemo !?

epikur37 wrote:

vuksadinare wrote:......evo nam 'geostartega' kojem ni lošo nije do koljena...

Dragi moj, nije mi potrebna potvrda doli moja samoprovjera. Većinu stvari koje se sad događaju pisao prije više od 5 godina.

Vrlo je jednostavno, samo pratiš silnice i njihov latentni potencijal.

epikur37 wrote:

chater wrote:

epikur37 wrote:Rusija i Turska imaju dosta prostora za dogovor, problem je neuravnoteženi Erdogan, doduše to je problem ali i njegova slabost koju stabilni ruski medo iz Moskve uvijek uračuna.

hrvati su uglavnom u sklopu turske politike na balkanu, tako, da, videcemo !?

Naravno da nisu osim onih u bih.

Dobro pričati s tobom i vucinom opzbiljnije nema smisla, pa vas prepuštam jednog drugome.