U Srbiji skladiste raketa odletjelo u - nebo

Yugoimport

Proizvodi :

https://www.yugoimport.com/en/proizvodi

To je ostalo iz bivše Juge ta industrija koja je većinom bila u Srbiji al to je klasika šema, imaš takvih tvornica više manje okolo a posebno ove države bivšeg Varšavskog pakta jer je Juga kopirala te standarde itd.

Znači cijev promjera više od 10 cm i zada taj motor koji ima gorivo a to nije to klasični barut nego raketno, u malo volumena nabijena velika sila i to kad grune to leti sve.

Hrvatsku ovo ne zanima previše jer to je sve klasika a ako ti treba naručiš iz neke članice NATOa il tko već proizvodi. Nekog smsila to proizvodit tek tako nema a neki razvoji navođenih npr protubrodskih raketa dometa npr 40 km a koji se mogu onda primjenit i na kopnu protiv kopnenih objekata , to već zanimljivo.

Možda kroz ove eu fondove i suradnju najmanje tri članice eu nešto tako i bude s tim da je nama bitnije znanje i da znamo to sastavit i suradnja a ne toliko to da je sklapanje takve rakete kod nas.

Kako god okreneš ono nije eksplozija od nekakvih protugradnih raketa nego vojnih koje koriste raketno gorivo.

United Arab Emirates - Around 31 systems ordered in 2015.


https://en.wikipedia.org/wiki/LRSVM_Morava



[th]Caliber[/th]

107mm/122mm/128mm

Prodaju Libijcima te rakete :

https://nova.rs/vesti/hronika/srpski-raketni-sistem-morava-stigao-do-libije-preko-emirata/

Zabila se u zemlju. Ovo je 12 cm promjer cijevi. Ovo je 122 mm raketa za VBR.

https://informer.rs/hronika/vesti/654227/novi-snimak-eksplozije-lestanima

Sreca avion neki nije proleteo tu. 500 raketa bez kontrole.

RayMabus wrote:Zabila se u zemlju. Ovo je 12 cm promjer cijevi. Ovo je 122 mm raketa za VBR.

Sta je to, bandera?

Ovo će im unazaditi svemirski program za nekoliko godina...

Serbinho-3 wrote:

RayMabus wrote:Zabila se u zemlju. Ovo je 12 cm promjer cijevi. Ovo je 122 mm raketa za VBR.

Sta je to, bandera?

Cijev od VBR projektila 122 milimetra.
-

EdePRO: U danas nepostojećem nedeljniku "Evropljanin" u junu prošle godine objavljena je reportaža o raketnom sistemu ALAS, proizvodu "prve privatne kompanije za proizvodnju vojnog naoružanja i opreme u Srbiji", koja je "uz finansijsku i marketinšku pomoć državne vojne firme Jugoimport SDPR premijerno predstavila ovaj projekat na sajmu u Abu Dabiju krajem februara, a potom i u Brazilu i Beogradu".

Pored pohvala raketnom sistemu ALAS i njegovim konstruktorima tipa "odgovor srpske odbrambene industrije zahtevima savremenog bojišta", za EdePRO se kaže da je "prva i najveća privatna firma koja se više od dve decenije bavi proizvodnjom naoružanja u Srbiji", da je reč o "kompaniji koja složene sisteme oružja može sama da konstruiše, izvede i verifikuje" a da je do tada bila poznata "po proizvodnji raketnih čvrstih goriva različite namene, protivgradnih raketa i artiljerijsko-raketnih sistema različitog kalibra koje se nalaze i u naoružanju Vojske Srbije".

Ništa se tome ne bi moglo zameriti sem jedne takoreći sitnice: EdePRO nije registrovan za proizvodnju raketnog goriva, kao ni za proizvodnju protivgradnih raketa, već mu je osnovna delatnost "istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama". Pod tim se mogu podrazumevati projektovanje i razvoj naoružanja, u čemu se na sajmovima takvih proizvoda iskazuje zapažen uspeh, ali za proizvodnju raketnog goriva potrebne su i neke dozvole nadležnih organa. Inače, na internet adresi www.edepro.com može se videti proizvodni program ove firme: svakorazne rakete, uključiv i one protivgradne, artiljerijska zrna sa dodatnim raketnim pogonom, višecevni raketni bacač velikog dometa... manje-više sve na šta su Amerikanci upozoravali a mi se podsmevali, jedino što krstareće rakete nema.
POSLE NESREĆE: Automatizovani pogon EdePRO u Leštanima

KO ŠTA DOZVOLJAVA: Ministarstvo odbrane je u februaru 2004. izdalo dozvolu ovom preduzeću da proizvodi gorivo za protivgradne rakete. Po rečima pukovnika Zorana Rajića iz Uprave za odbrambene tehnologije Vojske Srbije, uslovi za izdavanje dozvole su elaborat tehnološke i tehničke bezbednosti proizvoda, dokumentacija o stručnoj kvalifikaciji radnika, sistem kontrole kvaliteta, kao i tehnološkog postupka proizvodnje. Komisija Ministarstva proverava valjanost dostavljenih podataka i na osnovu toga nadležni starešina potpisuje dozvolu.

Moglo bi se reći da je, što se "papira" tiče, sve u redu. Ali nije: dozvola Ministarstva odbrane je načelna saglasnost, da Ministarstvo odbrane nema ništa protiv da taj-i-taj proizvodi to-i-to, ali da bi se proizvodnja realizovala potrebna je i dozvola Ministarstva unutrašnjih poslova, jer o opasnim materijama je reč. Ta dozvola, kako se poluzvanično može saznati, firmi "poznatoj po proizvodnji raketnog goriva" nikada nije izdata.

Početkom svake godine Ministarstvo odbrane dostavlja Ministarstvu unutrašnjih poslova spisak preduzeća koja će u sledećoj godini proizvoditi nešto za potrebe vojske. Naravno, na spisku nisu proizvođači kupusa i pasulja, niti gaća i čarapa, kreveta ili viljušaka, već proizvođači naoružanja, komponenata, eksploziva, e da bi proizvodnja bila pod kontrolom, da bi se znalo gde se šta proizvodi, da li se primenjuju sve bezbednosne mere i koliko je čega proizvedeno i gde je proizvod završio.

Spisak se podnosi svake godine, ne da bi birokratija imala šta da radi, već zato što se taj spisak iz godine u godinu menja: jedne godine bude deset preduzeća, neke druge jedna nestanu a druga se pojave, sve u zavisnosti od potreba vojske. U ovom slučaju, nevolja je što EdePRO nikada nije bio ni na kakvom spisku proizvođača bilo čega za vojsku.

To što EdePRO nije naveden ni na kakvom spisku proizvođača za vojne potrebe, ne znači da u policiji nisu znali da postoji: još 2001. godine neka ptičica je dojavila da se pored kasarne u Bubanj Potoku proizvodi raketno gorivo. To je bilo onomad kad su se vojska i policija ispod oka gledale.

Posle uviđaja napisana je krivična prijava protiv odgovornih, koja je, kako to obično biva, premeštana sa dna jedne na dno druge fioke. EdePRO je podneo zahtev za izdavanje dozvole, ali zbog neispunjenja sigurnosnih uslova zahtev je odbijen. I tako tri puta, sve do prošle nedelje, kad je pogon otišao u vazduh, kad je jedan čovek poginuo, a dvojica povređena.

Majka svih pitanja je zašto firma koja se bavi izuzetno profitabilnim poslom, koja raspolaže visokosofisticiranom, izuzetno skupom opremom, nikako da ispuni takoreći trivijalne i ne baš skupe zahteve. "Zato što ima jaku zaleđinu", odgovara nezvanični sagovornik iz Uprave policije i dodaje da "nije policija crkva niti su policajci monasi, ali više niko nije spreman da (opet) zažmuri".

Bugarska isto to proizvodi :

• Rockets for BM-21
  
  

https://en.wikipedia.org/wiki/Defense_industry_of_Bulgaria#Artillery


Al zanimljivo ne proizvoide sam višecijevni bacać :

https://en.wikipedia.org/wiki/BM-21_Grad


Recimo Hrvatska ga proizvodi tj ima te modele.

Grčka kupila češke višecijevne bacaće a od Srbije kupuje rakete.

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_equipment_of_the_Hellenic_Army#Artillery

111

RM70

Czechoslovakia

40×122 mm Currently under upgrade with the Serbian rockets G2000 to increase range.Also upgrading to the most likely vampire configuration

Rakete se prodaju jer je to potrošna roba a višecijevni bacači, to je samo cijev u koju se stavi raketa radi usmjerenja i ništa više. Raketa ima svoj pogon tako da su to samo cijevi i onda montiraš kučište s više cijevi na neki kamion to je eto kao višecijevni bacać itd al to kupiš jednom i to je to pa se to puno i ne prodaje.

Jedino šta je tu Srbija prodala je 30 komada UAE a ovi to samo proslijedili Haftaru u istočnu Libiju i to je cila priča.

To eto ka ono ponuda tko hoće pa ima i rakete i višecijevni bacać i višecijevni bacać monitiran na neko vozilo, obićno neki kamiončić.



Pali, vozi i pucaj.

Popis raketnih sistema :

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_rocket_artillery

Po ovome u EU samo Poljska i Rumunjska su radile svoje višecijevne raketne bacaće od 10 do 20 cm kalibra na kamionima dok Čehoslovačka i Španjolska su radili to prije.

Znači samo Rumunjska i Poljska u novije vrijeme tj nakon raspada SSSRa.

Artiljerija Emirata :

M-10

Image

Bosnia

Self-propelled artillery

2